пВп као ексципијент је важна употреба копреципитаната, неке од ефикасности су добре, напротив, његова фатална мана је што је растворљивост у води веома мала, што доводи до његове биорасположивости у великој мери смањена, употреба мало воде -растворљиве супстанце и ове ко-преципитације, а затим побољшавају растворљивост и брзину растварања, како би се смањила доза, побољшао ефекат ефикасности.
Главни разлог зашто се пВп користи као копреципитант је тај што се дип група у пВп молекулу може комбиновати са активним водоником у нерастворљивом молекулу, с једне стране, релативно мали молекул постаје аморфно стање у макромолекулу пВп. , с друге стране, водонична веза не мења својство пВп који је лако растворљив у води, па је резултат да се нерастворљиви молекул распршује у пВп макромолекулу кроз водоничну везу, чинећи га лако растворљивим, а неки су нерастворљиви са п Вп Промене у растворљивости након формирања копреципитата су следеће: повећање растворљивости у људском телу такође на одговарајући начин повећава биорасположивост, као што је биорасположивост фенитоина и п Вп се повећава за фактор након ко-преципитације , а растворљивост растворљивости након ко-преципитације нерастворљивог је повезана са молекулском тежином пВп и количином пВп.
In the case of the same amount (mass) of pVp, the solubility increase decreases in the order of PVP-K15 >PVP-K30 >PVP-K90", because the solubilization effect of PVP itself changes in the order of PVP-K15> PVP-K30>ПВП-К90, и уопште, пВп-К15 се више користи.
